МАНАСТИР САРИНАЦ

МАНАСТИР САРИНАЦ

ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

   Српска Православна Црква
        својој духовној деци
      о Васкрсу 2012. године

                 ИРИНЕЈ

по милости Божијој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав вечне истине, наде и љубави:

             ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ово је дан који створи Господ,
обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)

детаљније...

Недалеко од Крагујевца, у атару села Велике Пчелице, на платоу изнад ушћа Сариначког потока у Дуленску реку, налази се Световазнесењски манастир Саринац. На двадесетом километру од Крагујевца према Јагодини и Рековцу, окружен са неколико манастира, цркава и црквишта, представља малу Свету Гору у Левчу, у срцу Шумадије.

Крајем XIV века живеле су три сестре Сара, Рала и Дена, ћерке локалног властелина. Након косовског боја, по узору на многе удовице, мајке и ћерке српских јунака, ове три богобојажљиве сестре посвећују свој живот Господу Богу. Од наслеђене очевине, свака од сестара подигла је по једну испосницу, као место свог подвига. Њихове задужбине су уједно постале и њихове гробне цркве. Данас су то манастири који носе имена по својим светим ктиторкама Саринац, Денковац и Ралетинац.

Доласком Турака и ове три светиње су доживеле своја разарања и потпуна запустошења. Крајем XIX века најпре је обновљен манастир Ралетинац, затим осамдесетих година XX века Денковац, да би деведесетих година започела обнова и сариначке светиње. До обнове, од првобитних грађевина, цркве и конака, очувани су само нејасни трагови темеља. Прво је подигнут храм скромних димензија, грађен у духу средњовековне рашке архитектуре. Једнобродна грађевина са отвореним тремом на западу и петостраном плитком олтарском апсидом на истоку. Након пар година трем је затворен и тиме се добија припрата која даје више простора самој унутрашњости цркве. Изнад централног простора уздиже се масивна осмострана купола. Зидана је од белих опека, а фасаде су обрађене полихромно. Засведена је полуобличастим сводом и покривена бакарним лимом. Храм је 1993. године освештао блаженопочивши Епископ шумадијски Г.Сава.

Света Сара, ктиторка Световазнесењске обитељи, по окончању свога подвига, сахрањена је на двадесетак метара источно од манастирског храма. Сам гроб временом се више није распознавао, али не ретко, мештани оближњег села виђали су огњени стуб како се подиже ка небу са једног места у оближњој шумици. Седамдесетих година двадесетог века, братија манастира Ралетинца, схвативши да светлосни стуб указује на место где почивају мошти свете Саре одлучили су да копају на том месту. И заиста наишли су на мошти светитељке, које су одмах пренели у свој манастир. Исте ноћи, игуману Христофору се у сну јавила света Сара наредивши му да је одмах врати у њен манастир. Игуман са братијом је одмах мошти поново положио у светитељкин гроб, где су почивале до недавно одакле су пренешене у храм манастира Саринца. Покрај моштију, које испуштају нетварни мирис, не ретко се дешавају исцељења болних који са вером приступају.